Рељеф и хидрографија

Просечна надморска висина слива реке Саве је око 545 mnm, варира од 2.864 mnm на врху Триглав, на Јулијским Алпима у Словенији до око 70 mnm на ушћу реке Саве у Београду, у Србији. Високе планине, Алпи и Динариди, доминирају у Словенији, јужном делу Хрватске, Босне и Херцеговине, и на нарочито стрмим теренима у Црној Гори и северној Албанији, где је просечна надморска висина већа од 2.000 mnm са повременим прекорачењем 2.500 mnm (врх Боботов Кук). Знатан део подручја слива прекривен је шумама, док северни део слива кроз Панонску низију карактерише плодно пољопривредно земљиште.


Реку Саву формирају два планинска тока: Сава Долинка (лева притока) и Сава Бохињка (десна притока). У дужини од 945 km (заједно са својом дужом притоком, Савом Долинком река Сава има дужину од 990 km), Сава тече у правцу северозапад-југоисток кроз Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину и Србију, у појединим деловима чинећи границу између Словеније и Хрватске, Хрватске и Босне и Херцеговине, као и између Босне и Херцеговине и Србије.
Ток реке Саве може да се подели на три деонице:
  • Горња Сава, од ушћа Саве Долинка и Саве Бохињке до Ругвице (km 658, мерено од ушћа), коју карактерише брдско- планински рељеф;
  • Средња Сава, од Ругвице до ушће реке Дрине (km 178) ниски, алувиални терен, коју карактеришу широке плавне зоне и ушћа бројних притока;
  • Доњa Сава, низводно од ушћа реке Дрине је алувиална деоница без значајних притока. Најнизводнији део реке Саве у дужини од 100 km је под утицајем успора реке Дунав.
Заједничка карактеристика скоро свих десних притока реке Саве је њихова бујична природа, посебно у горњим деловима сливова, док леве притоке, као мањи меандрирајући токови (осим у Словенији), углавном теку кроз нижа сливна подручја Панонске низије и одликују се мањим падовима и брзинама протока.