О НАМА
АКТИВНОСТИ
ДОКУМЕНТИ И ПУБЛИКАЦИЈЕ
НОВОСТИ И ДОГАЂАЊА

Процјена водопривредних, енергетских и пољопривредних потреба у координацији са сусједним земљама представља кључ одрживог развоја у сливу ријеке Саве

03.02.2017.
 Саопштење за медије

У земљама које дијеле слив ријеке Саве (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Србија и Словенија), 26% националних капацитета за производњу хидроенергије долази из слива Саве и представља 11% њихових укупних капацитета за производњу електричне енергије. Када је ријеч о термоелектранама, 76% њих за хлађење користи воду из ријеке Саве. Укупно, 53% од свих објеката за производњу струје ослања се на потенцијале слива ријеке Саве. Испуњење дугорочних циљева производње енергије из обновљивих извора, које је поставила Европска унија (чије су чланице Хрватска и Словенија) или Енергетска заједница (чије су чланице остале савске државе), такође у великој мјери зависи од водних ресурса у сливу. Кључ за остваривање циљева ублажавања климатских промјена у региону чине улагања у хидроелектране у сливу Саве, за које се очекује да ће, до 2030. године, у земљама слива допринијети смањењу угљен-диоксида за 43%. Упркос значају енергетске стабилности за већину ових земаља, планирање развоја енергетског сектора није увијек повезано са планирањем управљања водама, које такође треба да обезбједи воду потребну за пољопривреду и друге сврхе. Ово захтијева интензивнију координацију, размјену информација и прекограничну сарадњу.

Интензивнија прекогранична сарадња на управљању ресурсима слива донијеће реалне додатне користи. На примјер, различити капацитети за генерисање и складиштење енергије представљају вриједне алтернативе које могу допринијети енергетској стабилности за све државе у сливу. Очекује се да ће, у будућности, око 200 МW бити обезбјеђено из акумулација, што представља конкретну прилику: координацијом између држава инвестиције могу да се рационализују, а корист од вода може да се максимизује. Усвајањем рјешења која су мултифункционална и минимизирају утицај на животну средину, обезбједило би се да будуће акумулације цјелисходније служе различитим потребама, као што је заштита од поплава.

Међународна координација и сарадња на нивоу слива нуди могућности за управљање везама вода-храна-енергија-екосистем (“нексус”), које превазилазе могућности које постоје на националном нивоу. Земље које дијеле слив Саве су у доброј позицији да унаприједе своју прекограничну сарадњу, а као мулти-секторска платформа за ту сврху, такође већ постоји и Савска комисија. Прекогранични приступ оцјени “нексуса” може да се примијени као надградња на већ постојеће процесе. Могућности укључују развој и примјену правних инструмената, нарочито Оквирног споразума о сливу ријеке Саве са својим протоколима и директива ЕУ, уз процесе прекограничног планирања, као што је израда плана управљања сливом и плана управљања ризиком од поплава за слив Саве, као и даље регионалне интеграције и хармонизација, нарочито по питању приступања и приближавања ЕУ.

Ово су неки од главних закључака новог извјештаја који је данас објавио УНЕЦЕ, под називом Усклађивање коришћења ресурса у прекограничним сливовима: оцјена веза вода-храна-енергија-екосистем у сливу ријеке Саве. Извјештај, са препорукама, представља резултат партиципативног процеса оцјене “нексуса”, спроведеног у сарадњи са Савском комисијом у оквиру Конвенције о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера.

Извјештај је доступан на: http://www.unece.org/index.php?id=45241.
Календар
forwardbackдецембар 2019
1 2 3 4 5
6 7 8 9 10
11 12 13 14 15
16 17 18 19 20
21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
31
План обиљежавања