Оквирни споразум о сливу реке Саве, потписан 3.12.2002. године у Крањској гори, први је међународни, развојно оријентисан споразум у региону, склопљен након мировног споразума из Дejтона и Уговора о питањима сукцесије. Овај споразум представља оквир за сарадњу савских држава (Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније и Србије) у сектору вода, са циљем остваривања услова за одрживи развој региона у сливу реке Саве.

Након ступања Оквирног споразума на снагу крајем 2004. године, процес његовог спровођења званично је започео формирањем Међународне комисије за слив реке Саве (Савске комисије) у јуну 2005. године ради координације спровођења Споразума и успостављањем Секретаријата Савске комисије у јануару 2006. године.

У протеклом периоду, Оквирни споразум се показао као добра регионална платформа за подстицање контаката и побољшање сарадње између држава Страна, која пружа могућности за размену искустава и додатну обуку стручњака, реализацију заједнички договорених, регионалних пројеката, усклађивање националне регулативе, методологија и поступака, као и побољшану међусекторску сарадњу, нарочито међу надлежним телима у државама Странама.

Оквирни споразум одликује свеобухватни карактер, који Савској комисији одређује најшири делокруг рада међу свим међународним речним или језерским комисијама у Европи, обухватајући истовремено и аспекте заштите вода и водног екосистема, заштите од штетног деловања вода и питања развоја привредних активности, као што су пловидба и речни туризам. Велика пажња посвећена је транспарентности процеса, кроз укључење широког круга интересних група из свих друштвених сектора (владин, невладин, академски и пословни) и допуну приступа „одозго на доле“ сталним јачањем компоненте „одоздо на горе“. Активности на спровођењу Споразума у потпуности су усаглашене са релевантним директивама Европске уније и конвенцијама UNECE-а, као и са Стратегијом ЕУ за подунавље и Стратегијом ЕУ 2020. Спровођење Оквирног споразума, као субрегионални процес, омогућава детаљније анализе и резултате комплементарне онима из регионалног процеса који се одвија на нивоу слива Дунава. Приступ спровођењу Споразума је, такође, прагматичан и практичан, обзиром да тежи да државама обезбеди конкретне, употребљиве производе (пловидбена и туристичка инфраструктура, стратешки планови, информациони системи и системи размене података, прогнозе и упозоравања).

Од почетка до данас, систем имплементације Оквирног споразума достигао је висок ниво функционалности, а Савска комисија је постала стабилан механизам, препознат и у савским државама и у ширем окружењу као ефикасна организација, поуздан партнер и успешан координатор све већег броја активности држава у оквиру спровођења Споразума. Иако управљање пројектима није њена основна улога, постојање и рад Савске комисије показали су се и као успешан начин да се обезбеди реализација широког спектра пројеката у области вода. За реализацију пројеката до сада је осигурано укупно 12.55 мил. евра, од чега 16% потиче из контрибуција Страна, а 84% из спољних извора финансирања. Постоји реална могућност да се, у будућности, удео финансирања из спољних извора додатно увећа, обзиром да су, у оквиру процеса имплементације Дунавске стратегије ЕУ, практично сви приоритетни пројекти Савске комисије добили потврду о усклађености или писмо препоруке, што охрабрује када је у питању могућност реализације пројеката из спољних извора финансирања.

Током досадашње имплементације Оквирног споразума уочене су и одређене тешкоће. Оне су, пре свега, повезане са мањком људских и финансијских ресурса држава Страна, обезбеђењем средстава за реализацију приоритетних пројеката, ограниченим приступом подацима потребним за израду студија од заједничког интереса под окриљем Савске комисије, као и мањком прикладних институционалних структура и, у појединим државама, недовољном усклађеношћу законодавства са регулативом Европске уније. Поред тога, показало се да на напредак у области управљања водама, где се захтеви према државама Странама заснивају на препорукама и закључцима Савске комисије (за разлику од одлука Савске комисије у области пловидбе), делимично утиче и то што надлежна тела држава Страна на различите начине перципирају захтеве проистекле из препорука и закључака.

Данас, десет година након потписивања Оквирног споразума, резултати регионалне сарадње су видљиви, а полазећи од стечених искустава, нова Стратегија имплементације Оквирног споразума и пратећи Акциони план за период од 2011. до 2015. године, предвиђају конкретне кораке за превазилажење поменутих препрека, па се са разлогом и оптимизмом очекује да на бази значајних досадашњих резултата, обезбеде ефикасну имплементацију Оквирног споразума и у годинама које долазе.